Slackware Logo
Slackware Logo

Lugons

Info

Prevodioci

Greške

 
  LUGONS Slackbook prevod

Glossary

Bibilioteka

Kolekcija funkcija koje se dele između programa.

Boot disk

Flopi disk koji sadrži operativni sistem (u našem slučaju, Linux kernel) sa koga se računar podiže.

Čvor uređaja

Specifični tip datoteke u /dev datotečnom sistemu koja pretstavlja hardversku komponentu operatvnom sisemu.

Darkstar

Podrazumevano ime hosta (hostname) na Slackware sistemu; vaš računar će da se zove darkstar ako niste odredili neko drugo ime.

Jedna od Patrikovih mašina za razvoj je tako nazvana zahvaljujući pesmi “Dark Star” od Grateful Dead-a.

Datotečni sistem

Pretstavljanje skaldištenih podataka u kome su “datoteke” organizovane u “direktorijume”. Datotečni sistem je skoro univerzalna forma pretstavljanja podatake koji su smešteni na diskovima (i za fiksne i izmenjive).

Datoteka tačka (dot)

U Linuxu, datoteke čija imena počinju sa ('.') tretiraju se kao skrivene.

Demon

Program koji je dizajniran da se izvršava u pozadini bez intervencije korisnika, i koji izvršava specifični zadatak (uglavnom obezbeđuje neki servis).

Dinanamički punilac

Kada se program kompajlira pod Linuxom, on obično koristi deo koda (funkcije) iz eksternih biblioteka. Kada se porgram pokrene, te biblioteke moraju da se pronađu i zahtevane funkcije da se učitaju u memeoriju. To je posao dinamičkog punioca.

DNS

Domain Name Service. Sistem pomoću koga se umreženim računarima daju imana i prevode u numeričke adrese.

Dopunski disk

U Slackware-u, flopi disk koji se koristi u toku instalacije, a koji nije kernel (koji je na boot disku) ni root datotečni sistem (koji je na root disku), već na kome se nalaze dodatne datoteke, kao na primer PCMCIA podrška.

Dotted quad (Četvorka tački)

Format IP adresa, tako nazvan pošto se sastoji od četiri broje (celi brojevi od 0 do 255)odvojenih tačkama.

Epoha

Period istorije; u Unix-u, “Epoha” počinje od 1. Januara, 1970. god (00:00:00 UTC). To je početak vremena za Unix i Unix-olike operativne sesteme, i sva druga vremena se računaju u odnosu na taj datum.

Framebuffer

Tip grafičkog uređaja; u Linux-u, to se uglavnom odnosi na softverski framebuffer, koji obezbeđuje standardni framebuffer interfejs programima i na taj način skriva programe od odgovarajućih drajvera. Ovaj apstraktni sloj oslobađa programe od komunikacije sa različitim hardverskim uređajama.

FTP

Protokol za prenos daototeka (File Transfer Protocol). FTP je veoma popularan metod za transfer podataka između računara.

GID

Identifikator grupe (Group Identifier). GID jedinstveni broj koji se na grupu korisnika.

Grupa

Korisnici u Unix-u pripadaju “grupama”, koje mogu da sadrže mnogo korisnika i koje se koriste za opštiju kontrolu pristupa nego što se to čini sa samim korisnicima.

GUI

Graphical User Interface. Softverski interfejs koji se koristi za rendeerovanje grafičkih elemenata kao što su dugmad, klizači, prozori itd. Suprotan od njega je na tekstu baziran (text-based) ulazno izlazni interfejs.

HOWTO

Dokumenat koji opisuje kako da (“how to”) se nešto uradi, kao na primer konfigurisanje firewall-a ili upravljenje korisnicima i grupama. Postoji velika kolekcija takvih dokumenata na Linux Documentation Project-u.

HTTP

Hypertext Transfer Protocol. HTTP je glavni protocol po kome World Wide Web funkcioniše.

ICMP

Internet Control Message Protocol. Veoma bitan mrežni protokol, uglavnom se koristi za pingovanje.

Izvorni kod

Manje više čoveku razumljiv kod u kome je većina programa napisana. Izvorni kod se kompajlira u “binarni” kod.

Ime domana

DNS ime računara, neračunajući njegovo ime hosta.

Kernel

Srce operativnog sistema. Kernel je deo koji obezbeđuje osnovu kontrolu procesa i interfejs ka hardveru računara.

Kernel modul

Deo kernelovog koda, uglavnom neka vrsta drajvera, koji može biti učitavan i isčitavan iz memorije odvojeno od glavne mase kernela. Moduli su od koristi kada se vrši nadogradnja drajvera ili testiranje podešavanja kernela, pošto se mogu učitavati i isčitavati bez ponovnog butovanja.

Kompajliranje

Konvertovanje koda u “binarni” kod koji mašina može da čita.

Lični direktorijum

Korisnički “lični direktorijum” je mesto gde se kerisnici odmah nalaze posle logovanja (neko ga zove i početnti /en. Home/ ). Korisnici imaju potpune dozvole i veću-manju slobodu u okviru svojih korisničkih direktorijuma.

LILO

The LInux LOader. LILO je najkorišćeniji Linux boot menadžer.

LOADLIN

LOADLIN je program koji se pokreće pod MS DOS li Windows sistemu, a butuje Linux sistem. Uglavnom se koristi na računarima sa više operativnih sistema (uključujući naravno Linux i DOS/Windows).

Ljuska

Ljuska omogućava korisnicima interfejs preko komadne linije. Kada vidite tekstualni prompt, tada ste u ljusci.

Ljuskine ugrađene komande

Ugrađene komande u ljusku, suprotno od komandi koje su eksterni programi. Na primer, bash ima ugrađenu komandu cd.

Man odeljci

Strane u standardnom Unix online priručniku ("man") su grupisane u odeljke radi lakšeg refefenciranja. Sve strane vezane za C jezik su u 3. strani, strane namenjene administraciji sistma su petom odeljku, itd.

MBR

Glavni Boot zapis (Master Boot Record). Rezervisan prostor na hard disku, koji je namenjen da sadrži informacije koje trebaju da govore šta treba da se radi kada se butuje. Tu se zapisuje LILO ili neki drugi boot menadžer.

MOTD

Poruka dana (Message of the Day). motd (u Linux-u pretstavlja /etc/motd datoteku) je tekstualna datoteka koje se prikazuje svim korisnicima koji su logovani. Tradicionalno je koristi administrator sistema kao vrstu “oglasne table” za komunikaciju sa korisnicima.

Motif

Popularni toolkit za programiranje koji se koristi za mnoge starije X programe.

Mrežni interfejs

Virtualno pretstavljanje mrežnog uređaja od starane kernela. Mrežni interfejs omogućava korisnicima i programima da razgovaraju sa mrežnim uređajima.

Nalog

Sve informacije o korisnicima, u šta spada: korisničko ime, lozinka, finger informacije, UID i GID, i početni direktorijum. U toku kreiranje naloga dodaje se i definiše korisnik.

NFS

Network Filesystem. NFS omogućava montiranje udaljenog datotečnog sistema tako da on izgleda kao da je lokalno na vašem računaru, ili transparenti model za deljenje datoteka.

Oktalno

Brojni sistem sa bazom 8, sa ciframa 0-7.

Pager

X program koji omogućava korisniku da vidi i prelazi između višestrukih “desktopa”.

Particija

Deo hard diska. Datotečni sistemi su na vrhu particija.

Podmreža

Opseg IP addresa koji je deo većeg opsega. Na primer, 192.168.1.0 je podmreže 192.168.0.0 (gde 0 is a mask meaning “undefined”); it is, in fact, the “.1” subnet.

Pozadina

Za neki pokrenut proces koji ne prihvata kontrolu sa ulaza terminala kažemo da je pokentut u pozadini.

PPP

Point-to-Point Protocol. PPP se uglavnom koristi za povezivanje na ISP preko modema.

Prvi plan (Foreground)

Za program koji prihvata kontrolu sa ulaza terminala kažemo da je pokrenut u prvom planu.

Promenjive okruženja (Environment variable)

Skup promenjivih u korisničkoj ljusci koje se odnose na korisnika i programe koji se uzvršavaju. Promenjive okruženja se uglavnom koriste za smeštanje podrazumevanih karakteristika i parametara.

Proces

Pokrenut program.

Prolaz (Gateway)

Računar kod koga se podaci sa jedne mreže prenose na drugu.

Radni direktorijum

Direktorijum u kome se nalazi program koji je pokrenut.

Radno okruženje

Grafički korisnički interfejs (A graphical user interface /GUI/) koji se izvršava na vrhu X Window sistema i koji nudi pogodnosti kakva je integracija aplikacija, kohezivan look-and-feel među programima i komponentama, sposobnost upravljanja datotekama i prozorima, itd. Korak iznad jednostavnog window menadžera.

Root direktorijum

Obeležava se sa “/”, i nalazi se na vrhu datotečnog sistema zajedno sa svim direktorijumima ispod njega.

Root disk

Disk (uglavnom fiksni) na kome je root direktorijum smešten.

Runlevel

Celokupno stanje sistema definisano preko init programa. Runlevel 6 je ributovanje, runlevel 1 je “jednokorisnički mod”, runlevel 4 je X logovanje, itd. Postoji 6 runlevel-a u Slackware sistemu.

Serije softvera

Kolekcija srodnih softverskih paketa u Slackware-u. Svi KDE paketi su u “kde” seriji, paketi vezanu za mrežu su u “n” seriji, itd.

Server imena

Server DNS informacija. Server imena prevodi DNS imena u numeričke IP adrese.

Servis

Deli informacije i/ili podatke između programa i računara sa jednog “servera” ka više “klijenata”. HTTP, FTP, NFS, itd. su servisi.

Shadow password suite

Shadow password suite omogućava da se enkriptovane lozinke sakriju od korisnika, dok bi ostale informacije u /etc/passwd datoteci bile vidljive za sve. Ova pomoć onemogućava brutalni napad i krekovanje lozinki.

Signal

Unix programi mogu međusobno da komuniciraju korišćenjem jednostavnih “signala”, koji su numerisani i obično imaju specifično značenje. Komandakill -l će izlistati sve postojeće signale.

Sigurosna ljuska

Metod enkriptovanog (zato sigurni) logovanja na udaljen računar. Postoji mnogo programa koji koriste sigurnosnu ljusku; i serveri i klijenti.

Simbolički link

Specijalna datoteka koje jednostavno vodi ka lokaciji druge datoteke. Simbolički linkovi se koriste da bi se izbeglo dupliranje podataka kada je potrebano postajanje datoteke na više mesta.

SLIP

Serial Line Interface Protocol. SLIP je sličan kao PPP protokol, koristi se za povezivanje dve mešine preko serijskog interfejsa.

Softverski paketi

Program i njegove pripadajuće datoteka, koje su arhivirane i kompresovane u samo jednu datoteku, zajedno sa neophodnim skrptovima i informacijama koje pomažu u radu sa instalacijom, nadogradnjom, i uklanjanjem tih datoteka.

Standarna greška (stderr)

Srandardni Unix-ov izlazni tok za greške. Svaka greška programa se šalje u stderr, tako da se na taj način odvaja od normalnog izlaza.

Standardni izlaz (stdout)

Standardni Unix-ov izlazni tok. Uobičajni tekstualni izlaz iz programa se piše u stdout, koji odvaja poruke o greškama koje se predaju stderr-u, i koji se može preko cevovoda preusmeriti ka stidn-u drugih programa ili u dateku.

Standardni ulaz (stdin)

Standardni Unix-ov tok za ulaz. Podaci se mogu preusmeriti ili provući kroz cevovod iz bilo kog izvora ka stdin-u programa.

Superblok

U Linux-u, particija se tretira kao niz blokova. Blok je veličine od 512 bajtova. Superblok su prvih 512 bajtova particije.

Suspendovani procesi

Proces koji je zamrzut dok se ne ubije ili obnovi.

Swap prostor

Disk prostor koji kernel koristi kao “virtualni” RAM. Sporiji je nego RAM, ali pošto je disk prostor jefitiniji, swap je uglavnom više ekonomičniji. Swap prostor je koristan kernelu za skladištenje manje korišćenih podataka kao i podatka kada se RAM prepuni.

Tabela rutiranja

Skup informacija koje kernel koristi u “rutiranju” podataka kroz mrežu. Sadrži takve stvari kao što su podrazumevani gateway, koji je mrežni interfejs povezan na koju mrežu, itd.

Tačka montiranja

Prazni direktorijum u datotečnom sistemu gde se drugi datotečni sistem “mountira”, ili kalemi.

Tagfile

Datoteka koju koristi Slackware-ov setup program u toku instalacije. Opisuje skup paketa koji trebaju da se instaliraju.

Terminal

Interfejs između čoveka i računara koji se sastoji iz najmanje jednog ekrana (ili virtualnog ekrana) i nekog načina za unos (uglavnom najmanje jedne tastature).

Toolkit, GUI

GUI toolkit je kolekcija biblioteka koje se nude programeru sa kodom koji obezbeđuje crtanje “widget-a” kao što su klizači, kvadratići za potvrdu, itd. i konstrukciju grafičkog interfejsa. GUI toolkit koji koristi program često definiše njegov “look and feel”.

UID

Korisnički identifikator. Jedinstveni broj koji idenrifikuje korisnike na sistemu. UID koristi većina programa umesto stvarnog imena korisnika zbog lakšega rada; imena korisnika se uglavnom koriste kada treba korisnik da vidi nešto što se desilo.

Upravljač uređaja

Deo koda u kernelu koji neposredno kontroliše komad hardvera.

VESA

Video Electronics Standards Association. Termin “VESA” se često koristi za označavanje standarda koji je izdala Asocijacija. Svi moderni video adapteri su VESA kompatibilni.

Virtualni terminali

Korišćenje softvera u simulaciji višestrukih terminala korišćenjem samo jedog seta ulazno/izlaznih uređaja (tastatura, monitor, miš). Specijalna kombinacija tastera pomoći, pomoću koje se prebacuje između virtualnih i fizičkih terminala.

Window manager

X program čija je uloga da obezbeđuje grafički interfejs preko jednostavnih kvadrata koje nudi X Window System. Window manadžeri generalno omogućavaju naslovnu liniju, menije za poketanje programa, itd.

Wrapper program

Program čija je jedina uloga da pokreće druge programe, ali menjanjem ponašanja programa na isti načina kao izmenom okruženja ili filtriranjem njihovog ulaza.

X server

Program u X Window Sistemu koji je interfejs ka grafičkom hardveru i koji rukuje trenutnim, pokrenutim X programima.

X Window System

Mrežni grafički interfejs koji se koristi na većini Unix-olikih sistema, uključujući i Linux.