Unutar Linux zajednice postoje dva velika ideološka pokreta koja su na delu.
Pokret Slobodnog Softvera (do kojeg ćemo doći za momenat) ima za cilj da
načini sav softver slobodnim od restrikcija nametnutih intelektualnim
vlasništvom. Sledbenici ovog pokreta veruju da ove restrikcije stavljaju
tehnološki napredak i rad protiv dobra društva. Pokret Otvorenog Koda ide ka
većini istih ciljeva, ali uzima pragmatičniji pristup prema njima. Sledbenici
ovog pokreta više vole da baziraju svoje argumente na ekonomskim i tehničkim
prednostima koji dolaze kada se izvorni kod načini potpuno dostupnim, pre nego
moralnim i etičkim principima koji pokreću Pokret Slobodnog Softvera.
S druge strane su grupe koje žele da održe čvršću kontrolu
nad svojim sofverom.
Pokret Slobodnog Softvera vodi Fondacija Slobodnog Softvera, organizacija koja skuplja
prilog za GNU projekat. Slobodni Softver je više ideologija. Često
korišćen izraz je “sloboda kao sloboda govora, ne kao besplatno
pivo”. U osnovi, slobodni softver je pokušaj da se garantuju određena
prava i za korisnike i za programere. Ove slobode uključuju slobodu da se program
izvršava iz bilo kojeg razloga, da se proučava i modifikuje izvorni kod, da se
redistribuira kod programa i da se dele bilo koje modifikacije koje napravite. Kako bi se
zagarantovale ove slobode stvorena je GNU Opšta Javna Licenca (General Public
License, GPL). GPL, ukratko, omogućava da svako ko distribuira kompajlirani program
koji je pod GPL licencom takođe mora da pruži izvorni kod, i da je slobodan da
pravi modifikacije u programu sve dok su ove modifikacije isto dostupne u formi izvornog
koda. Ovo garantuje da jednom kada je program “otvoren” za zajednicu,
više nikada ne može biti “zatvoren” osim ako se slože svi
autori svakog dela koda (čak i modifikacija) unutar njega. Većina Linux
programa su licencirana pod GPL-om.
Važno je napomenuti da GPL ne govori ništa u vezi cene. Iako može
zvučati čudno, ali vi možete naplatiti slobodan softver. Deo
“sloboda” se odnosi na slobode koje imate sa izvornim kodom, ne u ceni koju
plaćate za softver. (Međutim, jednom kada vam neko proda, ili pokloni,
kompajlirani program pod GPL-om onda je obavezan i da vam pruži izvorni kod.)
Još jedna popularana licenca je BSD licenca. Za razliku od GPL-a, BSD licenca ne
zahteva izdavanje izvornog koda programa. Softver izdat pod BSD licencom dozvoljava
redistribuciju u izvornoj ili binarnoj formi samo ukoliko je nekoliko zahteva ispunjeno.
Informacije o autoru ne mogu biti korišćene za bilo kakvu vrstu reklame za
program. Takođe, oslobađa autora od odgovornosti za štete koje mogu
nastati korišćenjem softvera. Mnogo softvera koji je uključen u Slackware
Linux je licenciran BSD licencom.
Kao predvodnik mlađeg pokreta Otvorenog Koda, Open Source Initiative (Inicijativa
Otvorenog Koda) je organizacija koja postoji samo da pruža podršku softveru
otvorenog koda, to jest, softvera koji ima dostupan izvorni kod, kao i program koji je
spreman za izvršavanje. Oni ne pružaju specifičnu licencu, već umesto
toga podržavaju razne vrste dostupnih licenci.
Ideja iza OSI-ja je da se omogući više da više kompanija stanu iza
otvorenog koda tako što će im se dozvoljavati da pišu svoje sopstvene
licence otvorenog koda i da te licence budu sertifikovane od strane Inicijative Otvorenog
Koda. Mnoge kompanije žele da izdaju izvorni kod, ali ne žele da koriste GPL.
Pošto ne mogu radikalno da promene GPL, ponuđena im je prilika da pruže
svoju sopstvenu licencu i da ona bude sertifikovana od strane ove organizacije.
Iako Fondacija Slobodnog Softvera i Inicijativa Otvorenog Koda rade da pomognu jedni
drugima, ipak nisu ista stvar. Fondacija Slobodnog Softvera koristi posebnu licencu i
stvara softver pod tom licencom. Inicijativa Otvorenog Koda traži podršku za
sve licence otvorenog koda, uključujući i onu od Fondacije Slobodnog Softvera.
Osnove zbog kojih svaka strana argumentuje slobodno otvaranje izvornog koda ponekad
razdvajaju ova dva pokreta, ali činjenica da dve ideološki različite grupe
rade ka istom cilju čini da odajemo poštovanje trudu obe strane.
