Linus Torvalds je započeo Linux, kernel operativnog sistema, kao lični
projekat 1991. godine. Počeo je s projektom zato što je hteo da koristi Unix
baziran oprerativni sistem bez da troši veliku sumu novca. Takođe je hteo da
nauči sve što je moguće o procesoru 386. Linux je izdat javnosti besplatno
tako da je svako mogao da ga proučava i pravi poboljšanja pod Opštom
Javnom Licencom. (Pogledajte Section 1.3 i Appendix A za objašnjenje licence.) Danas, Linux je izrastao u
glavnog igrača na tržištu operativnih sistema. Portovan (prebačen) je
na razne sistemske arhitekture, uključujući HP/Compaq-ove Alpha, Sunove SPARC i
UltraSPARC mašine i Motoroline PowerPC čipove (uključujući i Apple
Macintosh i IBM RS/6000 računare.) Stotine, ako ne hiljade, programera preko celog
sveta razvijaju Linux. On izvršava programe kao što je Sendmail, Apache i BIND,
koji su veoma popularan softver koji se koristi na Internet serverima. Važno je
zapamtiti da se izraz “Linux” stvarno odnosi na kernel - srce operativnog
sistema. Ovo srce je odgovorno za kontrolu vašeg procesora u sistemu, memorije, hard
diskova i ostalog hardvera. To je zaista sve što Linux radi: on kontroliše
operacije vašeg računara i stara se da se svi programi ponašaju kako
treba. Razne kompanije i pojedinci spajaju kernel i razne programe zajedno da bi
napravili operativni sistem. Ovaj skup mi zovemo Linux distribucija.
Projekat Linux kernela je započeo kao usamljen trud Linusa Torvalds a 1991.
godine, ali Isak Njutn je jednom rekao “Ako sam video dalje, to je samo zato
što sam stajao na ramenima džinova.” Kada je Linus Torvalds započeo
kernel, Fondacija slobodnog softvera je uspostavila ideju saradničkog softvera. Oni
su svom trudu dali ime GNU, kao rekurzivni akronim koji jednostavno znači “GNU
Nije Unix”. GNU softver se izvršavao nad Linux kernelom od prvog dana. Njihov
kompajler “gcc” se koristio za kompajliranje kernela. Danas su mnoge GNU
alatke počev od “gcc”-a do “gnutar”-a i dalje osnova svake
velike Linux distribucije. Iz ovog razloga, mnogi od zastupnika Fondacije Slobodnog
Softvera izjavljuju da bi njihov rad trebao da dobije priznanje isto kao i Linux kernel.
Oni snažno sugeriraju da bi sve Linux distribicije trebale sebe da predstavljaju kao
GNU/Linux distribucije.
Ovo je tema mnogih rasprava, koji nadmašuje samo drevni emacs protiv vi-a sveti
rat. Namena ove knjige nije da potpomaže ovu uzavrelu temu, već pre da razjasni
terminologiju početnicima. Kada neko pročita GNU/Linux, to onda znači
Linux distribucija. A kad pročita Linux, onda se to može odnositi ili na kernel
ili na distribuciju. To može biti zbunjujuće. Tipično se termin GNU/Linux
ne koristi zato što se teško izgovara.
