5.6 Mrežni sistemi fajlova

Do sada biste trebali da imati funkcionalnu TCP/IP konekciju do vaše mreže. Trebali biste da ste u stanju da pingujete druge računare na vašoj internoj mreži i, ako ste podesili odgovarajući gateway, takođe da pingujete računare na samom Internetu. Kao što znamo, cela poenta dovođenja računara na Internet je pristup informacijama. Dok neki ljudi možda umrežavaju računar iz čistog zadovoljstva, većina ljudi želi da može deliti fajlove i štampače. Oni žele da mogu pristupiti dokumentima na Internetu ili da igraju mrežne igrice. Imanje instaliranog i funkcionalnog TCP/IP na vašem novom Slackware sistemu je korak do tog cilja, ali samo sa instaliranim TCP/IP, funkcionalnost će biti samo osnovna. Da bismo delili fajlove, moraćemo da ih prenosimo tamo i nazad koristeći ili FTP ili SCP. Ne možemo gledati fajlove na našem novom Slackware računaru iz Network Neighborhood ili My Network Places foldera na Windows računarima. Želeli bismo da jednostavno pristupamo fajlovima na drugim Unix mašinama.

Idealno, želeli bismo da možemo koristiti mrežni sistem fajlova radi transparentnog pristupa našim fajlovima na drugim računarima. Programi koje koristimo za interakciju sa informacijama koje se nalaze na našim računarima stvarno nemaju potrebu da znaju na kojem računaru je snimljen dati fajl; oni samo moraju da znaju da postoji i kako da dođu do njega. Onda je obaveza operativnog sistema da obezbedi pristup tom fajlu kroz dostupne sisteme fajlova i mrežne sisteme fajlova. Dva najčešće korišćena mrežna sistema fajlova su SMB (implementiran u Sambi) i NFS.

5.6.1 SMB/Samba/CIFS

SMB (akronim od Server Message Block) je naslednik starijeg NetBIOS protokola koji se na početku koristio u IBM-u na njihovim LAN Menađer proizvodima. Microsoft je uvek bio prilično zainteresovan za NetBIOS i njegove naslednike (NetBEUI, SMB i CIFS). Samba projekat postoji od 1991. godine, kada je napisan da se poveže IBM PC koji je koristio NetBIOS sa Unix serverom. Ovih dana, SMB je preferirani metod za deljenje fajlova i štamparskih servisa preko mreže za doslovno ceo civilizovani svet zato što ga Windows podržava.

Sambin konfiguracioni fajl je /etc/samba/smb.conf; jedan od najbolje komentarisanih i dokumentovanih konfiguracionih fajlova koji ćete ikad sresti. Primeri deljenja su podešeni da vidite i modifikujete prema vašim potrebama. Ukoliko vam je potrebna veća kontrola onda je man stranica na smb.conf nezaobilazna. Pošto je Samba tako dobro dokumentovana, mi nećemo prepisivati ovde dokumentaciju. Ipak ćemo, međutim, brzo pokriti osnove.

smb.conf je podeljen na više sekcija: jedna sekcija po deljenoj stvari, i globalna sekcija za postavljanje opcija koje će biti svuda primenjivane. Neke opcije su validne samo u globalnoj sekciji; neke su validne samo izvan globalne sekcija. Zapamtite da globalna sekcija može biti ignorisana bilo kojom drugom sekcijom. Obratite se man stranicama za više informacija.

Najverovatnije ćete morati urediti vaš smb.conf fajl da bi odgovarao vašim mrežnim postavkama. Savetujem da prepravite stavke navedene ispod:

[global]
# workgroup = NT-Domain-Name or Workgroup-Name, eg: LINUX2
workgroup = MYGROUP

Promenite ime radne grupe (workgoup) da bi bilo isto kao ime radne grupe ili ime domena kojeg koristite lokalno.

# server string is the equivalent of the NT Description field
server string = Samba Server

Ovo će biti ime vašeg Slackware računara prikazano u folderu Network Neighborhood (ili My Network Places).

# Security mode. Most people will want user level security. See
# security_level.txt for details. NOTE: To get the behaviour of
# Samba-1.9.18, you'll need to use "security = share".
security = user

Skoro sigurno ćete hteti da primenite sigurnost na nivou korisnika na vašem Slackware sistemu.

# You may wish to use password encryption. Please read
# ENCRYPTION.txt, Win95.txt and WinNT.txt in the Samba
# documentation.
# Do not enable this option unless you have read those documents
encrypt passwords = yes

Ako enkriptovanje lozinki nije uključeno, nećete moći da koristite Sambu sa sistemima NT 4.0, Win2k, WinXP i Win2003. Prethodne verzije Windows operativnog sistema nisu zahtevale enkripciju za deljenje fajlova.

SMB je autentifikacioni protokol, što znači da morate dati ispravno korisničko ime i lozinku kako biste koristili ovaj servis. Samba serveru govorimo koja su korisnička imena i lozinke ispravni pomoću smbpasswd komande. smbpasswd uzima nekoliko čestih opcija kojim mu govorite da li da doda tradicionalne korisnike ili da doda korisnike mašine (SMB zahteva da dodate računarska NetBIOS imena kao korinike mašine, ograničavajući na kojim se računarima neko može autentifikovati).

Dodavanje korisnika u /etc/samba/private/smbpasswd fajl.
# smbpasswd -a user
Dodavanje imena mašine u /etc/samba/private/smbpasswd fajl.
# smbpasswd -a -m machine

Važno je zapamtiti da dato korisničko ime ili mašina već moraju postojati u /etc/passwd fajlu. Ovo možete postići jednostavno sa adduser komandom. Primetite da kada koristite adduser komandu da dodate ime mašine, morate imenu dodati znak za dolar (“$”). Međutim, ovo se ne treba raditi sa smbpasswd. smbpasswd sam doda znak za dolar. Pogrešno unošenje imena mašine na ovaj način sa adduser komandom će razultovati sa greškama kada pokušate da dodate ime mašine u Sambu.

# adduser machine$

5.6.2 Mrežni sistem fajlova (NFS)

NFS (akronim od Network File System) je originalno napisan u Sun-u za njihov Solaris, implementaciju Unix-a. Dok je značajno jednostavniji za podešavanje u poređenju sa SMB-om, takođe je značajno nesigurniji. Primarna nesigurnost u NFS-u je što je lako otkriti identifikacije korisnika i grupa od jedne mašine ka drugoj. NFS je neautentifikacioni protokol. Buduće verzije NFS protokola se upravo pripremaju sa fokusom na sigurnost, ali to nije slučaj u trenutku pisanja.

Konfiguracijom NFS-a se vlada iz /etc/exports fajla. Kada učitate podrazumevani /etc/exports fajl u editor, videćete prazan fajl sa dve linije komentara na vrhu. Moraćemo dodati po liniju u ovaj fajl za svaki direktorijum kojeg želimo da izvozimo, sa listingom klijentskih radnih stanica kojima će biti dozvoljeno da mu pristupe. Na primer, ukoliko želimo da izvezemo direktorijum /home/foo za radnu stanicu Bar, jednostavno ćemo dodati liniju:

/home/foo Bar(rw)

u naš /etc/exports. Ispod ćete naći primer iz man stranice za exports fajl:

# primer /etc/exports fajla
/               master(rw) trusty(rw,no_root_squash)
/projects       proj*.local.domain(rw)
/usr            *.local.domain(ro) @trusted(rw)
/home/joe       pc001(rw,all_squash,anonuid=150,anongid=100)
/pub            (ro,insecure,all_squash)

Kao što vidite, postoje dostupne razne opcije, ali većina bi trebala biti prilično jasna iz ovog primera.

NFS radi pod pretpostavkom da dati korisnik na jednoj mašini u mreži ima isti ID korisnika (UID) na svim mašinama preko mreže. Kada se napravi pokušaj čitanja ili pisanja sa NFS klijenta na NFS server, UID se šalje kao deo zahteva za čitanje/pisanje. UID se koristi na isti način kao da je čitanje/pisanje došlo sa same lokalne mašine. Kao što vidite, ako bi neko mogao da specifikuje dati UID kada pristupa resursima na udaljenom sistemu, Loše Stvari (tm) bi mogle i sigurno će se desiti. Kao parcijalni štit od ovoga, svaki direktorijum se montira sa root_squash opcijom. Ovo mapira UID svih korisnika koji tvrde da su root na drugačiji UID, time sprečavajući root pristup fajlovima i direktorijumima u izvezenom direktorijumu. Izgleda da je opcija root_squash uključena podrazumevano kao sigurnosna mera, ali autori savetuju da je navedete u vašem /etc/exports fajlu.

Takođe možete izvesti direktorijum direktno sa komandne linije na serveru koristeći exportfs komandu na sledeći način:

# exportfs -o rw,no_root_squash Bar:/home/foo

Ova linija izvozi direkotorijum /home/foo na računar “Bar” i daje računaru Bar dozvole za čitanje i pisanje. Dodatno, NFS server neće pozvati root_squash, što znači da svaki korisnik na Bar računaru sa UID “0” (rootov UID) će imati iste privilegije kao root na serveru. Sintaksa doista izgleda čudno (posebno kada je direktorijum specificiran računar:/direktorijum/fajl sintaksom, pozivate se na fajl u direktorijumu na datom računaru).

Naći ćete više informacija u man stranici za exports fajl.