Slackware Logo
Slackware Logo

Lugons

Info

Prevodioci

Greške

 
  LUGONS Slackbook prevod

Chapter 7 Pokretanje sistema (booting)

Table of Contents
7.1 LILO
7.2 LOADLIN
7.3 Dualno startovanje

Proces startovanja vašeg Linux sistema nekada može biti lak a nekada može biti težak. Mnogi korisnici instaliraju Slackware na svojim računarima i to je to. Samo ga uključe i spreman je za korišćenje. Drugih puta, jednostavno startovanje mašine može biti rutina. Za većinu korisnika, LILO radi najbolje. U Slackware je uključen LILO i Loadlin za startovanje Slackware Linuxa. LILO će raditi sa hard disk particije, hard diskovog glavnog boot zapisa (MBR) ili flopi diska, što ga čini veoma raznovrsnom alatkom. Loadlin radi iz DOS komandne linije, ubijajući DOS i prizivajući Linux.

Još jedan popularan alat za startovanje Linuxa je GRUB. GRUB nije uključen niti zvanično podržan od Slackware-a. Slackware se drži “pokušano i radi” standarda pri odlučivanju šta će biti uključeno u distribuciju. Iako GRUB radi dobro i sadrži neke osobine koje LILO nema, LILO vrši esencijalni zadatak startovanja sa dokazanom pouzdanošću. Pošto je mlađi, GRUB nije još doživeo takvu zaostavštinu. Pošto nije uključen u Slackware, nećemo ovde diskutovati o njemu. Ako želite da koristite GRUB (možda je došao sa nekim drugim Linux operativnim sistemom ili želite da ga koristite za dvojno startovanje) konsultujte GRUB-ovu dokumentaciju.

Ova sekcija pokriva korišćenje LILO-a i Loadlin-a, dva pokretača koji su uključeni u Slackware. Takođe objašnjava neke tipične scenarije sa dvojnim startovanjem i kako bi ste mogli to podesiti.

7.1 LILO

Linux Loader, ili LILO, je najpopularniji program za startovanje koji se koristi na Linux sistemima. Veoma je konfigurabilan i lako se može koristiti za startovanje drugih sistema.

Slackware Linux dolazi sa alatom kontrolisanim putem menija a koji se zove liloconfig. Ovaj program se prvi put pokreće tokom procesa instaliranja, ali ga možete pozvati kasnije tako što kucate liloconfig u promptu.

LILO čita svoje postavke iz /etc/lilo.conf(5) fajla. Taj fajl se ne čita svaki put kada pokrećete računar, već se čita svaki put kada instalirate LILO. LILO mora biti reinstaliran u boot sektor svaki put kad napravite promenu u konfiguraciji. Mnoge LILO greške nastaju od pravljenja promena u lilo.conf fajlu, pa posle zaboravljanja startovanja liloa kako bi se instalirale ove promene. liloconfig će vam pomoći da napravite konfiguracioni fajl tako da možete instalirati LILO za vaš sistem. Ako više volite da ručno uređujete /etc/lilo.conf, onda je za reinstaliranje programa LILO dovoljno da ukucate /sbin/lilo (kao root) u promptu.

Kada prvi put pozovete liloconfig, on će izgledati ovako:

Figure 7-1. liloconfig

Ako vam je ovo prvi put da podešavate LILO, bilo bi dobro da izaberete simple. Ako ne, možete naći kako je expert način brži ukoliko ste upoznati sa Linuxom i programom LILO. Biranje simple načina će započeti LILO konfiguraciju.

Ako je podrška za frejm-bafer (frame buffer) ugrađena u vaš kernel, liloconfig će pitati koju video rezoluciju želite da koristite. Ovo je rezolucija koju takođe koristi XFree86 frejm-bafer server. Ako ne želite da se konzola startuje u specijalnom video modu, biranjem stavke normal će zadržati standardni 80x25 mod.

Sledeći deo LILO konfiguracije je biranje gde želite da ga instalirate. Ovo je verovatno najvažniji korak. Lista ispod objašnjava mesta za instaliranje:

Root

Ova opcija instalira LILO na početku vaše Linux root particije. Ovo je najsigurnija opcija ako imate drugi operativni sistem na vašem računaru. Ona osigurava da drugi programi za pokretanje ne budu prepisani. Nedostatak je to što će se LILO učitati odatle samo ako je vaš Linux disk prvi disk u sistemu. Zbog toga mnogi ljudi izaberu da naprave veoma malu /boot particiju kao prvu u svojim sistemima. Ovo dozvoljava kernelu i LILO programu da budu instalirani na početak diska gde ih LILO može naći. Prethodne verzije LILO-a su imale čuvenu grešku poznatiju kao “limit od 1024 cilindra”. LILO nije bio u mogućnosti da startuje kernel na particijama preko 1024. cilindra. Poslednje verzije LILO-a su uklonile ovaj problem.

Floppy

Ovaj metod je čak siguriji od prethodnog. On stvara boot flopi koji možete koristiti za pokretanje vašeg Linux sistema. Tako je program sasvim izvan hard diska, pa ćete ubacivati flopi samo kad želite da koristite Slackware. Nedostaci ovog metoda su očigledni. Flopiji su po zlu poznati i često se kvare. Drugo, boot program se ne nalazi u računaru. Ako izgubite vaš flopi disk, moraćete napraviti novi kako bi pokrenuli vaš sistem.

MBR

Želećete da koristite ovu metodu ako je Slackware jedini operativni sistem na vašem računaru, ili ako ćete koristiti LILO za odabir između više operativnih sistema na vašem računaru. Ovo je najčešće korišćen metod za instaliranje LILO-a i radiće sa skoro bilo kojim računarskim sistemom.

Warning

Ova opcija će prepisati bilo koji drugi boot program kojeg imate u MBR-u.

Posle biranja mesta za instaliranje, liloconfig će napisati konfiguracioni fajl i instalirati LILO. To je to. Ako izaberete expert mod dobićete specijalan meni. Ovaj meni vam omogućuje da podešavate /etc/lilo.conf fajl, dodate drugi operativni sistem u vaš izbornik pri startovanju i da podesite LILO da prenosi specijalne kernel parametre pri startovanju. Expert meni izgleda ovako:

Figure 7-2. liloconfig expert meni

Bez obzira kakva je konfiguracija vašeg sistema, postavljanje boot programa je lako. liloconfig veoma olakšava podešavanje.