Chapter 17 Emacs
Dok je vi (sa svojim klonovima) najprisutniji editor na
juniksolikim sistemima, Emacs se nalazi na dobrom drugom mestu. Umesto
korišćenja različitih “modova”, kao kod vi editora, on koristi Control i Alt kombinacije tastera za unošenje komandi, na prilično
isti način kao što koristite Control i Alt kombinacije tastera u procesoru reči i uistinu u mnogim
drugim aplikacijama koje izvršavaju određene funkcije. (Iako treba naglasiti da
se komande retko kada podudaraju; tako dok mnoge moderne aplikacije koriste Ctrl-C/ X/ V za kopiranje, isecanje i nalepljivanje, Emacs koristi različite
tastere i, u stvari, na neki način različit mehanizam za ovo.)
Takođe, za razliku od vi, koji je (odličan) editor
i ništa više, Emacs je program sa skoro beskrajnim mogućnostima. Emacs je
(u najvećem delu) napisan u Lispu, koji je veoma moćan programski jezik koji
ima posebnu osobinu da svaki program koji je u njemu napisan automatski u isto vreme
predstavlja i Lisp kompajler sam po sebi. Ovo znači da korisnik može
proširiti Emacs, i napisati potpuno nove programe “u Emacsu”.
Kao rezultat, Emacs više nije samo editor. Postoje dostupni mnogi dodatni paketi
za Emacsa (mnogi dolaze sa izvornim kodom programa) koji pružaju razne vrste dodatne
funkcionalnosti. Mnogi od ovih su u vezi sa uređivanje teksta, što je pre svega
osnovni zadatak Emacsa, ali se tu ne zaustavljaju. Na primer, postoji za Emacs nekoliko
programa za tabelarno računanje, postoje baze podataka, igre, programi za poštu
i news poruke (prvi od njih je Gnus), itd.
Postoje sve glavne verzije Emacsa: GNU Emacs (što je verzija koja dolazi sa
Slackware-om) i XEmacs. Poslednji nije verzija Emacsa koja se izvršava pod X-om. U stvari,
obojica i Emacs i XEmacs se izvršavaju na konzoli kao i pod X-om. XEmacs je nekada
započeo kao projekat da se očisti Emacsov kod. Trenutno, obe verzije se aktivno
razvijaju, i postoji mnogo interakcije između dva razvojna tima. Za trenutni
odeljak, nije važno da li koristite Emacs ili XEmacs, razlika među njima je
beznačajna za normalnog korisinika.
Emacs može biti pokrenut iz konzole prostim kucanjem emacs. Kada izvršavate X, Emacs će (normalno) da se
startuje sa svojim X prozorom, obično sa menijem na vrhu, gde možete naći
većinu važnih funkcija. Na početku, Emacs će prvo pokazati poruku
dobodošlice, i onda nakon par sekundi će vas prebaciti u *scratch* bafer.
(Pogledajte Section 17.2.)
Takođe možete startovati Emacs na postojećem fajlu kucajući
Ovo će uzrokovati time što će Emacs učitati zahtevani fajl kada se
pokrene, preskačući poruku dobrodošlice.
Kao što smo gore pomenuli, Emacs koristi Control i Alt kombinacije za komande. Najčešća konvencija je da
se ovi pišu kao C-slovo i M-slovo, respektivno. Pa C-x znači Control+x, i M-x znači Alt+x. (Slovo M se koristi
umesto A zato što originalno to nije bio Alt taster već
Meta taster. Meta taster je nestao sa
računarskih tastatura, i u Emacsu Alt taster je preuzeo
njegovu funkciju.)
Mnoge Emacs komande se sastoje od sekvenci tastera i njihovih kombinacija. Na primer,
C-x C-c (to jest Control-x kojeg
prati Control-c ) gasi Emacs, C-x C-s snima trenutni fajl. Zapamtite da C-x C-b nije isto kao i C-x b. Prvo znači Control-x kojeg prati Control-b, dok drugo znači Control-x praćen samo sa 'b'.
