Kada ste kreirali particije, sve je spremno za instalaciju Slackware-a. Naredni korak
u instalacionom procesu je pokretanje setup(8) programa. Da
biste to i uradili, jednostavno otkucajte setup u promptu
školjke. Komanda setup je bazirana na sistemu menija koji
omogućava izbor paketa i konfigurisanje vašeg sistema.
Setup proces se odvija ovako: Prelazite kroz sve opcije setup
programa, redosledom kakav je u meniju. (Naravno, slobodno možete da primenite i
neki drugi redosled, ali su zato male šanse da sve bude dobro.) Stavke u meniju se
izabiraju upoterebom strelica za gore i dole na tastaturi, a izbor “Okay” i
“Cancel” dugmeta se vrši strelicama za levo i desno. Alternativno, svaka
opcije ima odgovarajuće taster, koji odgovara osvetljenom slovu u imenu opcije.
Opcije koje mogu da se biraju (obeležene sa [X]) se
uključuju pomoću razmaknice.
Naravno, sve je ovo objašnjeno u “help” odeljku setup komande.
Ako je ovo prvi put da instalirate Slackware, možda ćete pogledati na ekran
pomoći. On će vam dati opis svakog dela setup komande
(nešto smo i sami napisali, ali ne sa toliko angažovanja) i instrukcije za
navigaciju kroz ostatak instaliranja.
Ako vam je potrebana nekakav drugi raspored tastature (keymap) od “qwerty”
rasporeda koji se koristi u Sjedinjenim Državama, nastavite sa ovim odeljkom. U
njemu ćete naći jedan broj alternativnih rasporeda.
Ako ste kreirali swap particiju (vratite se na Section 3.3), ovaj odeljak vam daje
mogućnost da taj swap i omogućite. Swap particija će se automatski
detektovati, a vi ćete je selektovati, formirati i omogućiti.
Odeljak target (cilj) je mesto gde se vaše druge (ne-swap) particije formatirane
i mapirane sa tačkama montiranja sistema fajlova. Lista particija na vašem hard
disku će da se prikaže. Za svaku pariticiju, imaćete mogućnost da li
da je formatirate ili ne. U zavisnosti koji ste kernel koristili, možete se
odlučiti između reiserfs (podrazumevano), ext3, ext2, jfs, i xfs. Većina
ljudi koristi ili reiserfs ili ext3. U skorijoj budućnosti možda ćemo
videti podršku za reiserfs4 .
Prva opcija u ovom odeljku je izbor paricije na kojoj želite da instalirate
vaš root (/) sistem fajlova. Posle toga ste u
mogućnosti da mapirate ostale particije sa sistemom fajlova kojeg ste izabrali. (Na
primer, možda želite da treća particija, recimo /dev/hda3, bude namenjena za vaš početni (home)
direktorijum. Ovo je samo jedan primer; mapirajte particije prema vašim
zahtevima.)
Odeljak source (izvor) se odnosi na izbor medija sa koga nameravate da instalirate
Slackware. Trenutno ima četiri izvora sa kojih možete izvršiti
instalaciju. To su: CD-ROM, hard disk particija, NFS ili već montirani
direktorijum.
CD-ROM odeljak omogućava instaliranje sa CD-ROM-a. Ponudiće vam se opcija za
skeniranje prisustva CD-ROM drajva ili za izbor iz liste. Budite sigurni da vam se
Slackware CD nalazi u uređaju pre nego što počne skeniranje.
NFS odeljak se odnosi na instalaciju na mreži i o mrežnim informacijama
vašeg NFS servera. NFS server mora da bude unapred podešen. Takođe imajte
na umu da ne možete da koristite imena hostova, već morate da koristite IP
adrese i za mašinu na koju trebate da instalirate sistem i za NFS server (ne postoji
razrešivač /resolver/ imena na setup disku). Normalno, morate da koristite network.dsk disketu da bi postojala podrška za mrežni
kontroler.
Već montirani direktorijumi nudi najviše fleskibilnosti. Taj metod
možete da koristite za instalaciju sa stvari kakve su na primer: Jazz diskovi, NFS
montiranja preko PLIP-a, ili FAT sistem fajlova. Pre pokretanja setup-a montirajte
datotečni sistem na lokaciju koju ste izabrali, i posle koristite tu lokaciju.
Opcija select omogućava izbor serije softvera koju želite da instalirate. Te
serije su objašnjene u Section 3.2.1.
Imajte na umu da morate da instalirate A seriju da biste imali funkcionalni bazni sistem.
Sve ostale serije su opcione.
Pretpostavimo da ste prošli kroz “target”, “source”, i
“select” opcije. Opcija install vam
omogućava da izaberete pakete iz serija koje ste izabrali. Ako to niste uradili
bićete upitani da se vratite natrag, da kompletirate ostale sekcije setup programa.
Ova opcija vam omogućava izbor između šest različitih metoda za
instaliranje: full, newbie, menu, expert, custom i tag path.
Izborom opcije full instaliraće se svaki paket sa
svih serija softvera koje ste izabrali u “select” odeljku. Dalje ne morate
ništa da odgovarate. Ovo je najlakši instalacioni metod, pošto ne morate
da pravite nikakve odluke o tome šta treba da instalirate. Naravno, izborom ove
opcije treba vam dosta prostora na hard disku.
Sledeća opcija je newbie. Ovom opcijom se instaliraju
svi potrebni paketi iz izabranih serija. Za ostale pakete, javi će se prompt kod
koga možete da izaberete “Yes”, “No” ili “Skip”.
Izbor Yes ili No je očigledan, dok će izbor Skip (preskoči) odvesti na
sledeću seriju softvera. Pored toga videćete opis i potreban prostor za svaki
paket, što će vam pomoći u odluci da li vam je dati paket zaista potreban.
Preporučujemo izbor te opcije za nove korisnike, što će osigurati da
ću svi potrebni paketi biti instalirani. Ipak, ova opcija je malo sporija zbog
postavljanja pitanja.
Menu opcija je brža i više naprednija od newbie
opcije. Za svaku seriju se prikazuje meni, iz koga se mogu selektovati svi nepotrebni
paketi koji se nameravaju instalirati. Potrebni paketi se ne prikazuju u tom meniju.
Za malo naprednije korisnike, postoji i expert opcija.
Ovom opcijom imate potpunu kontrolu nad paketima koje nameravate da instalirate.
Možete da deselektujete pakete koji vam apsolutno nisu potrebni, i na taj način
da imate prilagođen sistem. Na drugu stranu, imate potpunu kontrolu nad onim
što treba da bude na vašem sistemu. Jednostavo izaberite pakete iz svake serije
koje želite da instalirate. To nije preporučljivo za nove korisnike.
Opcije custom i tag path su
isto tako za napredne korisnike. Preko ovih opcija možete da vršite instalaciju
koja je bazirana na ličnim tag datotekama koje ste vi kreirali u stablu
distribucije. Ovo je korisno kad treba brzo da se vrši instalacija na veliki broj
mašina. Za više informacija o korišćenju tag datoteka, pogledajte Section 18.4.
Posle izbora metoda instalacije, jedna od nekoliko stvari će da se dogodi. Ako
ste selektovali pun meni, ekran sa menijem će da se pojavi, dozvoljavajući vam
da selektujte pakete za instaliranje. Ako ste sve selektovali, paketi ću odmah
početi da se instaliraju. Ako ste selektovali newbie, paketi će biti
instalirani tek kada bude i jedan opcioni paket spreman.
Imajte na umu da je moguće premašiti slobodan prostor na disku dok
instalirate. Ako ste selektovali previše paketa, a da za njih nema mesta,
imaćete problema. Najbezbedniji način je da selektujete nešto sofvtera i
da ih dodate kasnije, kada se ukaže potreba. To se lako radi kada se koristi
Slackware-ov alat za menadžmet sa paketima. Za te informacije, pogledajte Chapter 18.
Sada pošto su paketi instalirani odeljak vezan za konfigurisanje vam
omogućava osnovno konfigurisanje sistema. Ono što ćete videti dosta zavisi
i od softvera koji ste instalirali. Ipak, ćete uvek videti sledeće:
Ovde ćete biti upitani da izaberete kernel koji želite da instalirate.
Možete da instalirate kernel sa boot diska koji koristite, sa Slackware CR-ROM-a,
ili sa druge diskete koju ste već ranije pripremili. Ili možete to da
presekočite, i u tom slučaju će se instalirati podrazumevani kerenel.
Pravljenje boot diska za kasniju upotrebu je verovatno dobra ideja. Imaćete
opciju za formatiranje diskete, a kasnije i za kreiranje jednog ili dva tipa boot
diskova. Prvi tip je opcija simple, jednostavno upisuje
kernel na disketu. Više fleksibilna (i veoma preporučljiva) je lilo opcija, koja će, naravno, kreirati LILO boot disk.
Pogledajte LILO u Section 7.1 za više
informacija. Naravno da možete jednostavno izaberati opciju continue, u tom slučaju se neće napraviti boot disk.
Bićete upitani za informacije o modemu. Morate da odgovorite prilično
deteljno na to kakav modem imate i na kome je serijskom portu.
Naredne podsekcije u konfigurisanju se možda neće pojaviti, u zavisnosti da
li ste ili ne instalirali odgovarajuće pakete.
Ovo je stvarno jednostavno: bićete upitani u kojoj se vremenskoj zoni nalazite.
Ako radite po Zulu vremenu, stvarno nam je žao. Veoma dugačka lista u abecednom
poretku pretstavlja vrmenske zone.
U ovom pododeljku ćete jednostavno biti upitani o vrsti miša kojeg imate, i
da li želite da u toku butovanja bude omogućen gpm(8),
koji omogućava da miš radi i u konzoli.
Ovde ćete biti upitani da li da se sat računara podesi na Universal Time
Coordinated (UTC ili GMT). Kod većine PC-a to nije slučaj, tako da ćete
odgovoriti sa ne.
Ovde možete da izaberete font iz odgovarajuće liste konzolnih fontova.
Ovde ste upitani za instalaciju LILO-a ( LInux LOader; za više informacija
pogledajte Section 7.1 ).
Ako Slackware treba da bude jedini operativni sistem na vašem računaru,
opcija simple će biti dobar izbor. Ako treba da se
kroristi dualno startovanje, opcija expert je bolji izbor. Za
više informnacija o dualnom startovanju pogledajte Section 7.3. Treća opcija, do not
install, se ne preporučuje ukoliko znate šta radite i imate dobar razlog
da ne istalirate LILO. Ako ste izabrali expert instaliranje, imaćete mogućnost
da izaberete gde da stavite LILO. Možete ga smestiti u MBR (Master Boot Record)
vašeg diska, u super blok root particije, ili na disketu.
Podsekcija vezana za mrežu je u stvari netconfig
komanda. Za više informacija pogledajte Section 5.1.
Ova podsekcija vam daje mogućnost izbora podrazumevanog window menadžera za
X. Za detaljnije informacije o X i windows menadžerima pogledajte Chapter 6.
Nebitno koje ste pakte instalirali, zadnja stvar koju morate da konfigurišete je
root lozinka. Iz bezbednosnih razloga, to bi bio dobar izbor;
mada, kao i za skoro ostale stvari u Slackware-u, na vama je odluka.
